уторак, 30. новембар 2010.

ЧОВЕК И ВУК

О ВУКУ И ЧОВЕКУ (СРБСКИ ВУК)

Веселин Чајкановић, највећи србски 
етнолог, записао је да је “из старе књижевности сачуван један каталог 
народа, 
у коме је сваки народ везан за понеку животињу, изједначен с њом. У том 
каталогу споменути су ближи и даљи 
народи. Ближим, познатијим народима
 увек је тражен животињски 
еквиваленат 
по каквој унутраш
њој вези. За Србина се, на пример, 
каже 
да 
је вук, и то је сасвим на свом месту 
утолико што је вук митски сродник и предак 
Србинов, уопште митски представник српског народа”.
У древној србској митологији култ вука је заузимао веома важно место, а то поштова
ње вука – онога што вук символише – свој израз је нашло и током дугог низа векова 
крштене историје Срба. Тако је, према древним схватањима народа, Свети Сава постао 
заштитник
 вукова или “вуч
ји пастир”. У нашој народној традицији вукови су стални пратиоци Св. Саве, његови 
хртови или керови. Односи између Св. Саве и вука интимни су и пријатељски.

У свом роману Последњи Европљанин, Драгош Калајић је о символици вука записао: 
“Вук добро оличава једну људску силу која је веома сложена и разнолика, а њена 
најупадљивија појавност 
је урођена потреба за слободом као основним условом живота... Вука није могуће 
припитомити, учинити зависним и послушним, као његовог далеког рођака пса, премда 
је много паметнији. 
Није то могуће и зато што је паметнији. За ту слободу везан је и снажан осећај 
самопо
штовања и поноса, без премца међу животињама, а и међу огромном већином људи. 
Код 
вука етика је исто што и памет. Вук не трпи никакве компромисе, које види као 
издају своје
 етике или природе. 
Рекао бих да у тим својствима вука почива објашњење истинског узрока омразе 
коју ужива
 код оних што завиде туђем слободољубљу и племенитости, јер их не поседују. (...) 
У вуку би данас ваљало препознати и симбол устаника против модерне цивилизације 
Запада, јер је она потпуно преокренула све традиционалне и природне вредносне
 поретке 
те критеријуме селекције. Цивилизација Запада привилегује и умножава најгоре,
 а прогони и проскрибује, кажњава и затомљава најбоље.”

Нема коментара:

Постави коментар